ОДРЖАН НАУЧНИ СКУП - НОВИ ПОГЛЕДИ У ПРЕВЕНЦИЈИ, ДИЈАГНОСТИЦИ И ТРЕТМАНУ КАРДИОВАСКУЛАРНИХ БОЛЕСТИ
26.03.2026.
Научни скуп „Нови погледи у превенцији, дијагностици и третману кардиоваскуларних болести“ одржан је 25. марта 2026. године у АНУРС-у. Организовали су га Одбор за кардиоваскуларну патологију Одјељења медицинских наука АНУРС-а и Одбор за кардиоваскуларну патологију САНУ, у сарадњи са Медицинским факултетом Универзитета у Бањој Луци.
Циљ организовања овог научног скупа био је да се подигне ниво знања здравствених радника о превенцији, дијагностици и третману кардиоваскуларних болести. Скуп је акредитован од стране Министарства здравља и социјалне заштите у оквиру програма континуиране едукације здравствених радника.
На научном скупу реферате су изложили:
- академик Владимир Кањух, Значај плексиформне лезије код плућне хипертензије у урођеним срчаним манама са лево-десним шантом;
- академик Миодраг Остојић, Терапија инфаркта миокарда са СТ елевацијом: поглед кроз призму више од пола века личног клиничког искуства;
- академик Душко Вулић, Нови погледи у превенцији кардиоваскуларних болести – како постићи глобалне циљеве до 2033. године;
- академик Милан Недељковић, Нови погледи у третману структуралних болести срца;
- академик Милован Бојић, Прве трансплантације јетре и срца у Србији;
- проф. др Ранко Шкрбић, дописни члан АНУРС-а, РАС у кардиоваскуларној регулацији – нови терапијски изазови;
- проф. др Сњежана Поповић Пејичић, дописни члан АНУРС-а, Кардиоренални синдром и дијабетес;
- проф. др Зоран Вујковић, дописни члан АНУРС-а, Нови погледи у примарној и секундарној превенцији инфаркта мозга.
У оквиру Научног скупа анализирано је тренутно стање, дијагностика и третман кардиоваскуларних болести, како код нас, тако и у свијету.
Кардиоваскуларне болести (КВБ) предстaвљају водећи узрок смрти и инвалидитета широм свијета и одговорне су за више од 18,6 милиона смрти годишње, што чини 1/3 глобалних смрти, погађајући појединце из различитих демографских и социоекономских средина. Земље са ниским и средњим приходима доживљавају диспропорционални пораст морбидитета и морталитета повезаног са КВБ.
Већину оптерећења КВБ изазива атеросклеротска кардиоваскуларна болест (ASCVD), при чему су исхемијска болест срца и мождани удар водећи узроци. Поред тога, друге озбиљне болести, попут срчане инсуфицијенције и атријалне фибрилације, такође представљају забринутост. Глобални трендови изгубљених година живота (DALY) настављају да расту, посебно због исхемијске болести срца, можданог удара и хипертензивне болести срца. Упркос значајном напретку и ширењу обима кардиологије у оквиру модерне кардиоваскуларне медицине, и даље постоје велики недостаци у превођењу доказаних сазнања у досљедну свакодневну праксу.
Дигитална револуција преобликује превенцију, дијагностику и третман КВБ, пружајући невиђене могућности за рану детекцију, стратификацију ризика и његу усмјерену на пацијента. Носиви уређаји, апликације за мобилно здравље и платформе за телемедицину омогућавају континуирано праћење виталних функција, пружајући податке у реалном времену који могу олакшати правовремене и персонализоване интервенције.
Прецизна медицина представља трансформативни приступ у превенцији, дијагностици и третману КВБ, користећи комбинацију генетских, молекуларних, снимајућих података и података о животном стилу како би се прилагодила процјена ризика и интервенције.
Полигенски скорови ризика могли би омогућити рану идентификацију особа са високим ризиком, чак и међу младим популацијама са ниским апсолутним ризиком, олакшавајући правовремене превентивне мјере.
Комбиноване терапије које циљају више путева, режими прилагођени пацијентима, прецизно дозирање, терапија вођена фармакогеномиком и прерасподјела постојећих лијекова све више се истичу, што одражава помак ка холистичкој, механизмима вођеној, превенцији, дијагностици и третману кардиоваскуларних болести.
Упркос доступности чврстих, и на доказима заснованих, смјерница, значајан јаз између доказа и праксе постоји у превенцији, дијагностици и третману кардиоваскуларних болести. То укључује ограничене ресурсе, неадекватну или фрагментисану здравствену инфраструктуру, недовољну интеграцију између примарне заштите и специјалистичких служби, као и неједнак приступ фармаколошким и нефармаколошким интервенцијама.
Клиничка инерција остаје главна препрека да се започне или појача терапија упркос неиспуњеним циљевима, често изазвана временским ограничењима супротстављеним клиничким захтјевима и терапијском сложеношћу. Поред тога, ограничено вријеме за консултације често резултује површним савјетовањем о начину живота, што није довољно за подршку дуготрајној промјени понашања.
Придржавање терапије од стране пацијената представља један од најупорнијих изазова у превенцији и третману КВБ. Непоштовање терапије лијековима је честа појава, што се погоршава полифармацијом, перципираним или стварним нежељеним ефектима, високим трошковима, као и плаћању из сопствених средстава и ограниченим разумијевањем користи лијечења. Стратегије на нивоу популације и здравствене политике остају темељи превенције КВБ.
Само координисани и усклађени напори у домену пацијената, љекара и здравственог система могу омогућити ефикасну превенцију, дијагностику и третман КВБ да достигну свој пуни потенцијал и смањење глобалног терета КВБ.
Након изложених реферата истакнутих стручњака из Републике Српске и Србије и дискусије која је услиједила потом, донесени су сљедећи.
ЗАКЉУЧЦИ
- Спроводити политику контроле дувана, укључујући опорезивање, ограничења, оглашавања и ограничења утицаја индустрије.
- Пошто данас, у односу на само прије неколико година, постоји свјетски консензус о штетности напитака са алкохолом, интенција је да се, као и дуван, обиљежи етикетом да је алкохолни напитак штетан за здравље (канцери, мождани удари, хипертензија, срчана инсуфицијенција, атријална фибрилација, цироза јетре, атрофија мозга). Свјетска здравствена организација, чији смо члан, истиче да је нулта доза једино сигурна, односно да ризик почиње са првом капи.
- Обезбиједити промоцију пореза на заслађене напитке и обавезно означавање заслађене хране.
- Обезбиједити широки скрининг главних фактора ризика хипертензије, дислипидемије, гојазности и дијабетес мелитуса у циљу раног откривања, процјене кардиоваскуларног ризика и адекватног третмана.
- Обезбиједити увођење регистра акутног коронарног синдрома у циљу побољшања адекватног третмана и побољшања мјера секундарне превенције коронарне болести. Обавезна здравствена документација би требало да се прилагоди тако да то није један формулар више, већ провјера квалитета, нарочито интервенција у салама за катетеризације. У садашњем времену имамо број интервенција (квантитет, јер је држава обезбиједила да у шест градова постоје сале за катетеризацију), али не и да ли су оне урађене у препорученим временским оквирима (квалитет). Само на вријеме урађена интервенција спашава живот и смањује инвалидитет. Увидом у квалитет интервенција се не само побољшава праћење болесника, већ омогућава и правилна финансијска политика РФЗО и Министарства здравља. Та времена би требало да буду дио отпусних писама.
- Обезбиједити рано откривање атријалне фибрилације у циљу адекватног третмана и спречавања кардиоваскуларних компликација.
- Увести регистар акутног можданог удара у циљу побољшања адекватног третмана и побољшања мјера секундарне превенције. Овај регистар је неопходан да би се добили подаци, што је предуслов за побољшање примарне и секундарне превенције можданог удара, која није на задовољавајућем нивоу.
- Потребно је увести регистар особа са гојазношћу ради раног откривања и адекватног третмана кардиометаболичких поремећаја.
- За побољшање исхода код пацијената с кардиометаболичким стањима, потребан је свеобухватан приступ који комбинује терапије засноване на доказима, технолошке иновације и фокус на превенцију.
- Неопходно је рано откривање метаболичких поремећаја хроничне бубрежне инсуфицијенције и супклиничке кардиоваскуларне болести ради правовремених превентивних и терапијских процедура.
- Код особа са повишеним кардиометаболичким ризиком препоручују се интегрисане мјере модификације животног стила, оптимална контрола фактора ризика и адекватна фармакотерапија.
- Повезивање кардиологије, ендокринологије, нефрологије и јавног здравља кључно је за побољшање исхода лијечења.
- Унапређење кардиометаболичког здравља захтијева едукацију, истраживања, уважавање социјалних фактора, бољу доступност терапије и развој мултидисциплинарних модела и партнерства у заједници.
- Интеграција традиционалних и нових фактора ризика са иновативним технологијама, укључујући дигитално здравство, прецизну медицину, нове фармакотерапије и интервенције на нивоу популације, нуди обећавајуће путеве за раније откривање, прилагођене третмане и побољшано придржавање терапији.
- Политике које интегришу прецизно јавно здравље и адаптивне програме смањења ризика имају потенцијал да оптимизују превенцију КВБ како на индивидуалном, тако и на нивоу популације, истовремено се бавећи системским неједнакостима и ограничењима ресурса.
- Потребно је континуирано радити на раном откривању урођених срчаних мана користећи феталну ехокардиографију, спроводити ране интервентне процедуре и обезбиједити адекватан третман урођених срчаних мана.
- Плексиформну лезију, као Jет лезију, и њено непостојање код удружене антероградне и ретроградне плућне хипертензије због недостатака градијента први су у свијету описали Кањух и сар.
- Код дијагностиковане плексиформне лезије преоперативном биопсијом плућа – вријеме за хируршко затварање дефекта код урођених срчаних мана са иницијалним лијево-десним шантом је истекло.
- Да би се остварио напредак у превенцији КВБ цјелокупно друштво мора да уложи напор, а не само здравствена струка. Од круцијалне важности је укључивање извршне и законодавне власти и доношење потребних закона.
- Потребно је континуирано спроводити мјере раног откривања болесника са срчаном слабости, пружати им адекватан третман, праћење фактора ризика и коморбидитета, уз обезбјеђивање рехабилитације и психолошке подршке.
- Потребно је континуирано радити на примјени нових интервентних метода третмана структуралних болести срца, као што су балон дилатација аортне валвуле, транскатетерска имплантација аортног залиска, перкутано затварање отвора на интератријалном и интервентрикуларном септуму, затварање аурикуле лијеве преткоморе, перкутано лијечење митралне регургитације и др.
- Трансплантациона медицина подразумијева сложену координацију експерата и велике материјалне ресурсе. Постаје жртва властитог успјеха због константног недостатка органа за пресађивање.
- Потребно је системско повезивање и организациона структура трансплантационих центара.
