ОБИЉЕЖАВАЊЕ СТОГОДИШЊИЦЕ РОЂЕЊА БРАНКА ЋОПИЋА 23-24. септембар 2015. године

08.09.2015.


Aкадемија наука и умјетности Републике Српске посвећује велику пажњу обиљежавању значајних годишњица и јубилеја, а посебно оних које чувају, његују и унапређују културу и духовно стваралаштво. У том смислу организује се и обиљежавање годишњице Бранка Ћопића.

Данас када су из свакодневне животне стварности Ћопићевих читалаца нестали најбитнији потпорњи на којима је почивала стварност у коју је овај писац вјеровао, за коју је војевао и којом се у свом дјелу бавио (а с овога свијета нестали су или убрзано нестају и читаоци који су ту стварност имали у своме свакодневном животном иску-ству), некоме се може чинити да с њима почиње да губи на значају и дјело Бранка Ћо-пића, чији је умјетнички свијет утемељен на тим основама. У вези с тим рецепција дјела Бранка Ћопића нашла се у сасвим новим околностима од оних у којима је његово дјело настајало и када је он био најчитанији писац на читавом југословенском простору: ишчезла је идеологија југословенства на националном и државном плану, а с њом и идеја братства и јединства, национално-вјерске толеранције и међусобног зближавања, елементи ослободилачког, али и грађанског (братоубилачког) аспекта НОБ тумаче се на другачији начин, идеја о социјалној правди као резултат у рату извр-шене социјалистичке револуције, уступила је мјесто социјалном раслојавању енорм-них размјера, док је епска традиција српских ослободилачких ратова поражена, пони-жена и оскрнављена до граница националне трагедије.

Ипак, уз сва оспоравања идеолошких и моралних основа свијета који је нестао и свега што је он у општем историјском и обичном људском смислу значио, и уз пуну свијест о Ћопићевој улози у његовом стварању и популарисању, овог писца ипак мало ко доводи у питање. Ћопићево дјело ипак је преживјело стихију нихилизма која се сручила на његов свијет. Томе је првенствено допринијела умјетничка вриједност тога дјела које се опирало идеолошком диктату и моралним налозима умјетничког чина због чега је писац понекад знао бити и у раскораку са званичним, политичким тумачима актуелног књижевног стваралаштва тога времена, укључујући и неке аспекте његовог дјела. Због тога Ћопићево дјело не губи на значају и у епохи која слиједи након распада Југославије и урушавања комунистичке утопије, епохи претежно реваншистички усмјереној према вредносном систему у оквиру кога је настајао и функционисао највећи дио Ћопићевог књижевног стваралаштва. Незаустављива, прогресивна плима  лиризма која преплављује читаво његово дјело, свакодневни, народски и дубоко хумани, чеховљевски хумор којим је највећим дијелом прожето његово књижевно стваралаштво, те маштовита игривост његових књижевних текстова за дјецу, чине Бранка Ћопића актуелним у свим временима. Тако је и данас, у години када обиљежавамо стогодишњицу његовог рођења. 

Стога је у Програму рада Академије за 2015. годину предвиђено обиљежавање стогодишњице рођења Бранка Ћопића (1915–2015)  - човјека, интелектуалца, књижевника.

Тим поводом Академија ће организовати више манифестација, којима ће на пригодан начин бити обиљежен живот и дјело овог великана.

Планирано је да се 23. септембра 2015. организује  свечана академија са почетком у 18.00 часова у Народном позоришту Републике Српске  у Бањој Луци. Скуп ће отворити академик Рајко Кузмановић, предсједник АНУРС-а,  а уз пригодан умјетнички програм и учешће драмских умјетника о Ћопићу ће говорити академик Рајко Петров Ного.

Исти дан, са почетком у 20.00 часова у Галерији АНУРС-а, потпредсједник АНУРС-а академик Љубомир Зуковић отвориће изложбу посвећену животу и раду Бранка Ћопића, а коју приређује дописни члан АНУРС-а Миливоје Унковић. Изложба ће обухватити стваралачку биографију Бранка Ћопићa презентовану преко фото документације, архивских докумената, најстаријих издања његових књига и предметима из његове родне куће.   

Сутрадан, 24. септембра, организује се одлазак у Хашане,  гдје ће на лицу мјеста у коме се Ћопић први пут суочио са лцем овог свијета, бити одате почасти овом великану српске и читаве југословенске књижевности и гдје ће представници Општине Крупа на Уни присутне упознати са пројектом „Башта сљезове боје“.

Паралелно са наведеним активнотима, припрема се зборник радова посвећен књижевном стваралаштву овог писца о коме је у посљедње вријеме одбрањено више докторских дисертација, организовано пар научних скупова и објављено више студија, монографија и других текстова, али чије пространо и слојевито књижевно дјело још увијек ни приближно није сагледано у мјери и на начин како је заслужило.

Широк спектар значења која уоквирују културу сјећања на Бранка Ћопића обухвата слику о свим фазама и мијенама његовог литерарног стваралаштва, о свим књижевним жанровима којима се бавио, и о свим поетичким, књижевноисторијским, језичким, идеолошким, хуманистичким и другим аспекетима, значењима и порукама његовог стваралаштва и јединственост овог зборника лежи управо у томе.
 
Copyright © 2017 Академија наука и умјетности Републике Српске
Веб развој : БитЛаб