Закључци са Округлог стола „Репродуктивно здравље – услов опстанка“, 8. октобар 2013.
10.10.2013.
У оквиру програма обиљежавања двадесет година постојања Академије наука и умјетности Републике Српске, 8. октобра 2013. године одржан је Округли сто „Репродуктивно здравље – услов опстанка“. Округли сто је организовао Одбор за репродуктивно здравље и демографију Одјељења медицинских наука.
Предавања су одржали угледни професори из Србије и Републике Српске. У раду су учествовали академик Рајко Кузмановић, предсједник АНУРС-а, Нада Тешановић, министар породице омладине и спорта, др Горан Мутабџија, министар просвјете и културе, Нада Граховац, Омбудсман за дјецу, академици, љекари, демографи, социјални радници и многи други који се баве овом проблематиком.
Послије предавања и расправе, закључено је сљедеће:
Из анализе природних детерминанти демографског развоја за посљедњих петнaeст година, евидентно је да је на простору Републике Српске већ дуже вријеме на дјелу демографска рецесија коју иницирају смањене стопе фертилитета, па је у складу с тим потребно активније дјеловати на примјени пронаталитетних мјера и активностима промоције репродуктивног здравља:
1. Појачати популациону едукацију на свим нивоима образовног система Републике Српске (основно, средње и високо образовање) кроз увођење наставних предмета који третирају проблематику планирања породице, заштите репродуктивног здравља и популационе политике.
2. Основати завод за планирање породице и популациону политику Републике Српске, који би кроз неколико центара (за репродуктивно здравље, популациону динамику, планирање породице и популациону политику) истраживао узроке и посљедице, пратио резултате и искуства код сличних популација у свијету, доносио стратегију демографског развоја и предлагао мјере и активности на реализацији програма популационе политике.
3. Повећати број плаћених процедура за вантјелесну оплодњу на три процедуре, од којих би двије процедуре биле финансиране од стране Фонда здравственог осигурања, а једна од стране јединица локалне самоуправе, што би у великој мјери повећало могућности да дође до рођења већег броја жељене дјеце.
4. У сврху промоције и заштите репродуктивног здравља иницирати отварање центара за средњошколску и студентску популацију у кампусима универзитетâ у Бањој Луци и Источном Сарајеву.
5. Интензивирати активности на систематизацији постојећих мјера популационе политике и усмјерити их првенствено у пронаталитетне сврхе, у складу са друштвеним циљевима и расположивим средствима релевантне институције, а примарно би Влада Републике Српске, требало да постојеће мјере социјалне и популационе политике раздвоји, како у мјерама, тако и у систему. То би се најбоље постигло израдом стратегије демографског развоја Републике Српске, која би требало да узме у обзир број дјеце који је потребан за замјену генерација на нашем простору, а за то је неопходан попис становништва који је у току.
Предавања су одржали угледни професори из Србије и Републике Српске. У раду су учествовали академик Рајко Кузмановић, предсједник АНУРС-а, Нада Тешановић, министар породице омладине и спорта, др Горан Мутабџија, министар просвјете и културе, Нада Граховац, Омбудсман за дјецу, академици, љекари, демографи, социјални радници и многи други који се баве овом проблематиком.
Послије предавања и расправе, закључено је сљедеће:
Из анализе природних детерминанти демографског развоја за посљедњих петнaeст година, евидентно је да је на простору Републике Српске већ дуже вријеме на дјелу демографска рецесија коју иницирају смањене стопе фертилитета, па је у складу с тим потребно активније дјеловати на примјени пронаталитетних мјера и активностима промоције репродуктивног здравља:
1. Појачати популациону едукацију на свим нивоима образовног система Републике Српске (основно, средње и високо образовање) кроз увођење наставних предмета који третирају проблематику планирања породице, заштите репродуктивног здравља и популационе политике.
2. Основати завод за планирање породице и популациону политику Републике Српске, који би кроз неколико центара (за репродуктивно здравље, популациону динамику, планирање породице и популациону политику) истраживао узроке и посљедице, пратио резултате и искуства код сличних популација у свијету, доносио стратегију демографског развоја и предлагао мјере и активности на реализацији програма популационе политике.
3. Повећати број плаћених процедура за вантјелесну оплодњу на три процедуре, од којих би двије процедуре биле финансиране од стране Фонда здравственог осигурања, а једна од стране јединица локалне самоуправе, што би у великој мјери повећало могућности да дође до рођења већег броја жељене дјеце.
4. У сврху промоције и заштите репродуктивног здравља иницирати отварање центара за средњошколску и студентску популацију у кампусима универзитетâ у Бањој Луци и Источном Сарајеву.
5. Интензивирати активности на систематизацији постојећих мјера популационе политике и усмјерити их првенствено у пронаталитетне сврхе, у складу са друштвеним циљевима и расположивим средствима релевантне институције, а примарно би Влада Републике Српске, требало да постојеће мјере социјалне и популационе политике раздвоји, како у мјерама, тако и у систему. То би се најбоље постигло израдом стратегије демографског развоја Републике Српске, која би требало да узме у обзир број дјеце који је потребан за замјену генерација на нашем простору, а за то је неопходан попис становништва који је у току.