ЗАКЉУЧЦИ СА НАУЧНЕ РАСПРАВЕ - РЕПУБЛИКА СРПСКА И САРАДЊА СА РУСИЈОМ, СЈЕДИЊЕНИМ АМЕРИЧКИМ ДРЖАВАМА И ЕВРОПСКОМ УНИЈОМ
24.04.2026.
Закључци са научне расправе „Република Српска и сарадња са Русијом, Сједињеним Америчким Државама и Европском унијом“ одржане 23. априла 2026. године у организацији Одјељења друштвених наука Академије наука и умјетности Републике Српске.
Босна и Херцеговина је специфична државна заједница, како због сложеног облика њеног државног уређења, тако и због њеног специфичног положаја и међународноправног статуса, првенствено због ингеренција међународне заједнице у њој, оличених првенствено у канцеларији OHR-а и у Уставном суду Босне и Херцеговине. Поред овога, њен положај, с обзиром на окружење и стање у њему, као и улогу и значај Балкана у Европи, дају додатну димензију овој специфичности.
Босна и Херцеговина, као сложена државна заједница конфедерално- федералног облика државног уређења, резултат је међународног мировног споразума чији су гаранти најзначајније државе свијета. Република Српска, као ентитет у њој, самосталан у оквиру својих надлежности, које су значајне, а у оквиру дејтонских рјешења, има свој специфичан међународноправни субјективитет – субјективитет sui generis, има право да има свој став као и став у креирању спољне политике Босне и Херцеговине у цјелини. Република Српска има право да креира и изнесе свој став према свим релевантним међународноправним и политичким питањима. Поред овога, институције Босне и Херцеговине имају уставну обавезу, иако се то из Федерације БиХ, односно од стране њених представника у заједничким институцијама, најчешће игнорише, да приликом креирања спољне политике БиХ уважавају став и мишљење Републике Српске.
Руска Федерација, Сједињене Америчке Државе и Европска унија, односно најзначајније земље чланице ЕУ, гаранти су Дејтонског мировног споразума. Руска Федерација, традиционално словенско-православни пријатељ и за нас најзначајнији гарант Дејтонског мировног споразума; САД, креатор тог истог споразума, са којима имамо савезништво у два свјетска рата али и неугодна искуства у посљедњим деценијама, те Европска унија, односно неке од земаља чланица, представљају мозаик великих сила у експлозивној интеракцији који мора пажљиво да прати спољна политика сваке земље и који се из дана у дан мијења. Не треба заборавити ни потенцијално планетарно најмоћнију и пријатељску Кину, као и однос свих ових међународноправних субјеката према њој. Уосталом, не смије да се занемари ни Турска и њена улога у Федерацији БиХ, поготово с обзиром на најновија дешавања на међународној сцени. Све ово треба посматрати у контексту статуса и права Републике Српске, јединства српског народа у Републици Српској и Републици Србији, која је један од потписника Дејтонског мировног споразума, као и у контексту односа са другим ентитетом, односно Федерацијом Босне и Херцеговине. Вјерујемо да је ова научна расправа допринијела дефинисању јединственог става Републике Српске према постојећим односима на међународноправној и политичкој сцени, односно у креирању спољне политике.
На основу излагања и расправе дефинисано је неколико закључака:
- Односи са Руском Федерацијом су добри, што је значајно и што треба и даље одражавати.
- Значајно је очувати српско јединство у односима Републике Српске и Републике Србије.
- Односи са Сједињеним Америчким Државама тренутно су у узлазној линији, што је, у сваком случају, добро, али треба бити спреман и на евентуална будућа дешавања након изборних процеса у САД.
- Притисак Европске уније и, посебно, Њемачке, интензивира се, с чим требамо рачунати и бити спремни на то.
- Треба имати у виду специфичну улогу Турске и њен однос према Балкану, посебно према српском народу у цјелини.
- Посебно је значајно очувати политичку стабилност Републике Српске, као и корелацију спољне и унутрашње политике.
- Не смијемо изгубити из вида улогу Кине, као значајне свјетске силе.
Академија наука и умјетности ће у догледно вријеме објавити зборник са научне расправе.
Прије самог почетка научне расправе извршена је инаугурација иностраног члана АНУРС-а академика Ненада Кецмановића.
