Одржан симпозијум „ Превенција и третман можданог удара“

У организацији Одбора за хроничне незаразне болести, Одјељења медицинских наука АНУРС-а, одржан је 27. октобра 2017. године симпозијум „ Превенција и третман можданог удара“ у сарадњи са Друштвом доктора медицине Републике Српске, Удружењем неуролога РС и Центром за превенцију можданог удара. Скуп су поздравили секретар Одјељења медицинских наука, Академик Проф. др Драган Данелишен, предсједник Одбора за хроничне незаразне болести, Одјељења медицинских наука, Проф. др Славица Јандрић, дописни члан АНУРС-а и Проф. др Синиша Миљковић, предсједник Друштва доктора медицине РС.

Проф. др Владо Ђајић је одржао предавање „Асимптоматска каротидна болест“ и указао на важност благовременог откривања  и лијечења болести каротида у превенцији настанка можданог удара, посебно у случајевима када се она не испољава клиничким манифестацијама.
Искусни интервентни неуролог из УМЦ Љубљана, Клинички институт за радиологију, Зоран Милошевић, одржао је предавање на тему „Еволуција и револуција можданог удара“, у коме је представио савремене ендоваскуларне терапијске технике и  иновације у лијечењу болесника са можданим ударом, посебно технике  за побољшање исхода у лијечењу постављањем стентова у каротидне артерије.
Проф. др Милорад Жикић из Новог Сада говорио је о WHO Monica −дводеценијским  истраживањима и искуствима Пројекта СЗО, у чијем су се завршном документу нашли подаци Новосадског сарадничког центра, а резултати су објављени у референтним истакнутим књигама од посебног међународног и националног значаја. Они су допринијели формулисању глобалне стратегије, превенције и контроле незаразних болести, у којој је најважнија мјера откривање и редукција ризичних фактора. Предавање је било обогаћено многим садржајима, примјерима и конкретним упутствима за успјешну превенцију можданог удара.
У свом излагању о тромболитичкој терапији можданог удара, Проф. др Синиша Миљковић је посебно истакао значај и успјех лијечења у Јединицама за мождани удар, наводећи да је смртност у њима смањена са 26% на 21% , да је смањен степен онеспособљености, скраћено вријеме хоспитализације и два и по пута повећана вјероватноћа доброг исхода акутног можданог удара.  Говорећи о индикацијама, контраиндикацијама, као и могућим компликацијама за примјену тромболитичке терапије, истакао је да је то прва терапија за коју је доказано (NINDS 1995) да лијечи акутни исхемијски мождани удар, а проводи се код пацијената са тромботичном оклузијом крвног суда.
Проф. др Зоран Вујковић је говорио о секундарној превенцији инфаркта мозга са аспекта секундарне превенције, посебно лијечења васкуларних ризико фактора, антитромботичке терапије, хирургије и ангиопластике, али и начина живота,  исхране, конзумирања  алкохола, пушења цигарета и регуларне физичке активности.
Проф. др Славица Јандрић је посебно у свом излагању истакла да се комплексност програма медицинске рехабилитације заснива на комплексности симптоматологије и функционалног дефицита код пацијената са можданим ударом и да чини основу за креирање плана рехабилитације за сваког пацијента   индивидуално. Циљ медицинске рехабилитације је максимално осамостаљивање, ресоцијализација пацијента и интеграција у друштво. Нагласак је на максималном могућем постизању независности у активностима самозбрињавања  и свакодневним животним активностима, као и на очувању достојанства пацијента. Методе медицинске рехабилитације у остваривању ових циљева су њега, функционална процјена, функционално оспособљавање кроз кинезитерапију и терапију радом, примјена ортотских помагала, брига о функцији вида, говора, когнитивним функцијама, као и о психиосоцијалном функционисању.

Закључак са овог симпозијума је да је комплексно, благовремено, континуирано,  комбиновано и индивидуализовано (медикаментозно и функционално, по потреби хируршко), лијечење пацијената послије можданог удара, од битне важности за функционални исход, самосталност и побољшање квалитета живота ових пацијената.