НАУЧНИ СКУП „СРПСКИ ЈЕЗИК И АКТУЕЛНА ПИТАЊА ЈЕЗИЧКЕ ПОЛИТИКЕ“
04.11.2013.
Срспка академија наука и уметности – Одјељење књижевности и умјетности, Одбор за стандардизацију српског језика, Институт за српски језик САНУ и Фонд „Ђорђе Зечевић“ организовали су научни скуп на тему „Српски језик и актуелна питања језичке политике“, који је одржан у Београду 28. октобра 2013. године. Скупу су присуствовали бројни академици, лингвисти и универзитетски професори који су говорили о српском језику у образовању, у медијима, о стандардизацији српског језика, као и употреби и статусу српског језика у Републици Српској, Босни и Херцеговини, Црној Гори и дијаспори.
Посебно је актулено питање језика у БиХ, гдје се у посљедње вријеме грозничаво траже докази за постојање историјских основа за „босански језик“, док се насупрот томе у Хрватској покушава „угушити“ вјековима присутан српски језик.
Предсједник Академије наука и умјетности Републике Српске академик Рајко Кузмановић упутио је писмо које је скупу прочитао академик Слободан Реметић, активни учесник скупа испред АНУРС-а. У овом писму предсједник Кузмановић подржао је све активности које се воде на очувању српског језика, као главног стуба националног и културног идентитета, и посебно истакао да ће и Академија наука и умјетности Републике Српске, у складу са својим кадровским и материјалним могућностима, увијек давати допринос на оваквим и сличним манифестацијама. Предсједник је посебно нагласио да се у БиХ примјењују двоструки аршини на пољу језичке проблематике, чиме је положај српског језика у Републици Српској и БиХ додатно угрожен.
Академик Слободан Реметић у свом излагању је рекао да се језичка политика у БиХ послије Другог свјетског рата заснива на фалсификовању историјских чињеница, те атаковању на туђе и „изопштавањем Шантића, Кочића, Дучића“.
Предсједник Матице српске Драган Станић рекао је да језичка политика не смије бити „србијанска, него свесрпска“, те да је потребно штампати рјечник Матице српске на ијекавском изговору што прије.
Станић је такође упозорио да морају постојати оквири за консензус „шта је српски народ и који је његов идентитет“, те нагласио да је проблематично то што поједини лингвисти приписују латиницу искључиво хрватској култури, а она је повремено служила и као српско писмо.
Учесници скупа поручили су да је неопходан консензус унутар политичке и државне заједнице, као и да морају постојати санкције за оне који не поштују језичку културу.
Скупу су присуствовали потпредсједник Самосталне демократске српске странке у Хрватског – филолог и професор лингвистике на Филозофском факултету у Загребу Милорад Пуповац, академик Иван Клајн, шеф катедре за српски језик Филолошког факултета у Београду Вељко Брборић, професор Филолошког факултета у Београду Милош Ковачевић, те предсједник Националног савјета за културу Србије Душко Паунковић.
Писмо предсједника АНУРС-а
Посебно је актулено питање језика у БиХ, гдје се у посљедње вријеме грозничаво траже докази за постојање историјских основа за „босански језик“, док се насупрот томе у Хрватској покушава „угушити“ вјековима присутан српски језик.
Предсједник Академије наука и умјетности Републике Српске академик Рајко Кузмановић упутио је писмо које је скупу прочитао академик Слободан Реметић, активни учесник скупа испред АНУРС-а. У овом писму предсједник Кузмановић подржао је све активности које се воде на очувању српског језика, као главног стуба националног и културног идентитета, и посебно истакао да ће и Академија наука и умјетности Републике Српске, у складу са својим кадровским и материјалним могућностима, увијек давати допринос на оваквим и сличним манифестацијама. Предсједник је посебно нагласио да се у БиХ примјењују двоструки аршини на пољу језичке проблематике, чиме је положај српског језика у Републици Српској и БиХ додатно угрожен.
Академик Слободан Реметић у свом излагању је рекао да се језичка политика у БиХ послије Другог свјетског рата заснива на фалсификовању историјских чињеница, те атаковању на туђе и „изопштавањем Шантића, Кочића, Дучића“.
Предсједник Матице српске Драган Станић рекао је да језичка политика не смије бити „србијанска, него свесрпска“, те да је потребно штампати рјечник Матице српске на ијекавском изговору што прије.
Станић је такође упозорио да морају постојати оквири за консензус „шта је српски народ и који је његов идентитет“, те нагласио да је проблематично то што поједини лингвисти приписују латиницу искључиво хрватској култури, а она је повремено служила и као српско писмо.
Учесници скупа поручили су да је неопходан консензус унутар политичке и државне заједнице, као и да морају постојати санкције за оне који не поштују језичку културу.
Скупу су присуствовали потпредсједник Самосталне демократске српске странке у Хрватског – филолог и професор лингвистике на Филозофском факултету у Загребу Милорад Пуповац, академик Иван Клајн, шеф катедре за српски језик Филолошког факултета у Београду Вељко Брборић, професор Филолошког факултета у Београду Милош Ковачевић, те предсједник Националног савјета за културу Србије Душко Паунковић.
Писмо предсједника АНУРС-а