Научно-истраживачки пројекти одјељења књижевности и умјетности
Научно-истраживачки пројекти одјељења књижевности и умјетности су:
- Испитивање српског дијалекатског комплекса Босне и Херцеговине (Одјељење књижевности и умјетности) назив је пројекта који је финансирало Министарство науке и технологије Владе Републике Српске (2012–2014). Циљ пројекта је свеобухватно и систематско испитивање српских народних говора на простору Босне и Херцеговине, у чему се издваја неколико тематских цјелина: а) монографски описи говора више зона (шире подручје уз Саву [од ушћа Врбаса до западне границе Семберије], икавски шћакавски и штокавски говори Купрешке висоравни, околине Бугојна, Доњег Вакуфа, ијекавски говори околине Какња, Зенице, Требаве, Озрена, Мајевице, Горњег и Доњег Бирча, Осата, Ерске области, Мулалука у ширем смислу, Гласиначке висоравни итд.); б) снимање говора лица која су у току посљедњег рата напустила стара огњишта; в) прецизирање важнијих дијалекатских (фонетских, морфолошких, синтаксичких, творбених, лексичких) изоглоса; г) испитивање типова и домета дијалекатске интерференције (утицај бошњачких и хрватских говора на формирање данашње слике српског дијалекатског комплекса БиХ); д) рад на Српском дијалектолошком атласу (прикупљање, обрада и картографисање језичких података из пунктова са простора БиХ); ђ) прикупљање и обрада дијалекатске лексике (и израда дијалекатских рјечника за више локалних говора); е) ономастичка истраживања (прикупљање ономастичке грађе на терену, њено сређивање и објављивање у облику научних студија, односно посебних ономастичких монографија).
- Језичке и стилске карактеристике текстова о Великом рату (Одјељење књижевности и умјетности) је пројекат који је финансирало Министарство науке и технологије Владе Републике Српске (2014–2015). Специфичне друштвено-политичке, економске, безбједносне и културне прилике у вријеме ратних збивања условљавају и специфичан (књижевноумјетнички) израз. Очекује се да је тај израз под јаким утицајем промјена, посебно у језичкој норми, а да у његовом лексичком слоју доминирају идиоматске форме фразеолошких конструкција, дијалектизми, жаргонизми и неологизми, као и клишеиране језичке конструкције типа војне команде, псовке, клетве, заклињања, здравица, припјева и сл. Један од резултата показао је који су све ратни чиниоци условили социолингвистичке, структурне и стилистичке промјене у српском језику. Битан резултат је и веза тематских садржаја Великог рата са модерним токовима српске поезије и прозе, као и са културноисторијским и језичким промјенама. И треће, на крају истраживачког периода конкретан резултат биће тематски зборник у коме ће бити освијетљени најзначајнији аспекти дате теме. Социолингвистички статус српског језика, с обзиром на његово преименовање у српскохрватски, директно је условљен наглашавањем југословенске идеје, посебно изражене у Скерлићевој анкети о књижевном језику. Ратна ситуација и литература о рату утицала је на стилске диференцијације унутар језика, посебно изражене формирањем београдског стила у језику чије су се посљедице осјетиле у структури цјелине српскохрватског као српског језика.
- Језик медија и језичка култура (Одјељење књижевности и умјетности) је пројекат који је финансирало Министарство науке и технологије Владе Републике Српске (2012–2014). Будући да се стање српског језика, посебно његове норме, и тенденција (не)оправданог иновирања, заснованог на стваралачкој слободи аутора, најјасније и најфреквентније, због масовне дистрибуције, огледа у језику штампе, ту тематику требало би истраживати не само у оквиру једногодишњег пројекта него пројекта који би стално пратио језик штампе. Показало се: а) да је стандарднојезичка исправност различита у различитим медијима и њиховим језичким жанровима (нпр. највећа је у жанру вијести, а најмања у „забавним” жанровима), б) да хрватски и бошњачки медијски језички израз на свим нивоима лингвистичке анализе (од фонолошког до синтаксичког) одражава тенденцију удаљавања од уобичајених говорних узуса заједничког језика, а с циљем доказивања национално-језичке аутентичности, в) да енглески као језик глобалне цивилизације утиче на српски језички израз, и у употреби бројних англицизама и у употреби конструкција, те г) да као најраспрострањенији вид вербалног изражавања, публицистички стил, са својим новинарским подстилом и жанровима, има највећи утицај на језик свакидашњице, а преко језика и на моделовање јавног мишљења и културе изражавања одређене друштвене заједнице.
- Говори Босне и Херцеговине у контексту дијалекатске интерференције (Одјељење књижевности и умјетности) назив је пројекта који је финансирало Министарство науке и технологије Владе Републике Српске (2014−2015). Језичка и дијалекатска интерференција, када је ријеч о српском језичком и етничком простору, спада у ред најизазовнијих области истраживања. Непосредном сучељавању, односно коегзистенцији различитих говорних идиома широм српског језичког простора водиле су, у првом реду, посљедице дјеловања двију чињеница. Говори на географској етничкој периферији били су изложени вјековном утицају сусједних, по правилу несловенских језика. Масовне миграције, претежно током ХV и ХVI, а нарочито у ХVIII и почетком ХIХ вијека, довеле су досељенике из области Старе Херцеговине и (знатно мање) Црне Горе, претежно носиоце херцеговачко-крајишког дијалекта, у непосредни додир са баштиницима осјетно другачијих идиома. Теренска истраживања настављена су на преосталом простору високе Херцеговине. Дио резултата рада на пројекту већ је објављен (једна монографија и седам чланака и расправа).
- Српска књижевна баштина у БиХ (Одјељење књижевности и умјетности) пројекат је који је финансирало Министарство науке и технологије Владе Републике Српске (2012–2013). Пројекат представља вишегодишње планско истраживање српске књижевне традиције у Босни и Херцеговини, чија је свеукупна баштина до сада тумачена или у универзалним европским или у анационалним босанским одредницама. То је довело до неадекватног виђења српске културне традиције у укупном културном насљеђу. Нова интертекстуална и интермедијална истраживања требало би да покажу на који је начин и у којим видовима и она препознатљива, те у каквим је односима (на језичком, тематском, идејном, жанровском и стилском плану) према књижевним традицијама других народа у Босни и Херцеговини и према старијој књижевној традицији у Србији. Дијахронијску основу пројекта чине три теме на којима би се пратио континуитет српске књижевне традиције од најстаријих писаних споменика до краја турског периода, у мијенама зависним од културних прилика у појединим периодима: „Жртва у старој српској књижевности и њено завјетно памћење”, „Путопис од поклоничког проскинитариона до модерног жанра” и „Српски атрибути најстаријих писаних споменика у Херцеговини и Босни”. Очекује се да ће оваквим истраживањима бити аргументовано потврђен карактер српске књижевне традиције у Херцеговини и Босни у средњем вијеку и турском периоду и успостављена разложна дистинкција (светосавска, православна и фолклорна) према другим књижевним традицијама, али и јасније представљен њен универзални карактер својствен широј секуларној и сакралној култури европског средњег вијека.
- Говори Босне и Херцеговине у контексту дијалекатске интерференције (Одјељење књижевности и умјетности) је пројекат који је финансирало Министарство науке и технологије Владе Републике Српске (2013). Језичка и дијалекатска интерференција, када је ријеч о српском језичком и етничком простору, спада у ред најизазовнијих области истраживања. Непосредном сучељавању, односно коегзистенцији различитих говорних идиома широм српског језичког простора водиле су, у првом реду, посљедице дјеловања двију чињеница. Говори на географској етничкој периферији били су изложени вјековном утицају сусједних, по правилу несловенских језика. У том смислу најпоучнији је случај српско-арбанашког пограничја, затим снажан романски утицај у Црногорском приморју (укрштен додатно са арбанашким упливом), као и српски говори окружени већинским румунским и мађарским живљем (Румунија, Мађарска) и сл. Када је о интерференцији ријеч, судбину периферијских области дијели и простор Босне и Херцеговине и рашке области због дугог, а снажног оријенталног, односно турског утицаја, нарочито на говор локалног муслиманског живља. Уплив других језика видљив је, разумије се, на свим нивоима језичке структуре, с тим да је он најизразитији у домену лексике и гласовног система. Дијалекатска интерференција дошла је до посебног изражаја на простору Босне и Херцеговине, гдје је историја дословно измијешала или ставила у присни контакт припаднике различитих етничких и националних заједница, носиоце различитих говорних идиома.
- Пројекат Језик медија и језичка култура (Одјељење књижевности и умјетности) финансирало је Министарство науке и технологије Владе Републике Српске (2013). Истраживање у оквиру пројекта треба да укаже на специфичности језика медија с обзиром на тип медија у којем се језик остварује, али и с обзиром на тип жанра као врсте текста. Притом се језику медија приступа са различитих аспеката: социолингвистичког, психолингвистичког, прагмалингвистичког, лингвостилистичког и системско лингвистичког. За језик медија Босне и Херцеговине посебно је значајан социолингвистички аспект, јер се у језику медија супротстављају двије тенденције: а) тенденција језичке разноликости која намеће различите употребне варијанте лингвистички истог језика које се именују као посебни језици и б) тенденција очувања српске стандарднојезичке норме. Ту се укључује и принцип поштовања слободе индивидуалног израза, неријетко прожет народним језиком, што утиче на то да у језик медија продире и тенденција некултивисаног израза. Проучавање утицаја тих тенденција заступљених у језику медија и њихов утицај на развој књижевног српског језика чине ово истраживање интересантним и у фундаментално-научном смислу, а и у смислу примјене његових резултата у друштву.
- Српска књижевна баштина (Одјељењe књижевности и умјетности) пројекат је који је финансирало Министарство науке и технологије Владе Републике Српске (2013). Замишљен је као вишегодишње планско истраживање српске књижевне традиције у Босни и Херцеговини, чија је свеукупна баштина до сада тумачена или у универзалним европским или у анационалним босанским одредницама. То је довело до неадекватног виђења српске културне традиције у укупном културном насљеђу. Нова интертекстуална и интермедијална истраживања требало би да покажу на који је начин и у којим видовима српска књижевна традиција у БиХ препознатљива, те у каквим је односима (на језичком, тематском, идејном, жанровском и стилском плану) према књижевним традицијама других народа у Босни и Херцеговини и према старијој књижевној традицији у Србији. Дијахронијску основу пројекта, у почетном истраживању, чиниле би три теме: „Жртва у старој српској књижевности и њено завјетно памћење”, „Путопис од поклоничког проскинитариона до модерног жанра” и „Српски атрибути најстаријих писаних споменика у Херцеговини и Босни”. Очекује се да ће оваквим истраживањима бити аргументовано потврђен карактер српске књижевне традиције у Херцеговини и Босни у средњем вијеку и турском периоду и успостављена разложна дистинкција (светосавска, православна и фолклорна) према другим књижевним традицијама, али и јасније представљен њен универзални карактер својствен широј секуларној и сакралној култури европског средњег вијека.
- Сабрана дјела Пера Слијепчевића (Одјељење књижевности и умјетности) назив је пројекта који је финансирало Министарство науке и технологије Владе Републике Српске (2007–2009). Пројекат је од фундаменталног значаја за књижевност и културу Републике Српске и Босне и Херцеговине. Дјела Пера Слијепчевића до сада су издавана у редукованом облику и на основу тога не може се стећи прави утисак о значају овог књижевног и културног радника, који је био један од најзначајнијих чланова Младе Босне. Рад на пројекту резултирао је објављивањем Сабраних дјела Пера Слијепчевића у десет томова, у којима се налази и необјављена грађа груписана у неколико тематских цјелина: 1–2. том: Расправе о немачкој књижевности и култури; 3. том: Огледи о српској књижевности; 4. том: Књижевно-критички радови; 5. том: О уметности и уметницима; 6. том: Историјске и политичке теме; 7. том: Друштво и култура; 8. том: Педагошко-андрагошки радови; 9. том: Белетристички радови и преписка; 10. том: Биографија и библиографија Пера Слијепчевића. Објављивање Сабраних дјела Пера Слијепчевића није само презентовање остварења једног изузетног ствараоца, већ и приближавање данашњем читаоцу блиске књижевно-умјетничке и културне прошлости.
- Испитивање српског дијалекатског комплекса Босне и Херцеговине (Одјељење књижевности и умјетности) пројекат је који је финансирало Министарство науке и технологије Владе Републике Српске (2005–2011). Предмет пројекта је свеобухватно и систематско испитивање српских народних говора на простору БиХ. Народни говори представљају неисцрпну ризницу података који освјетљавају историју језика, лингвистичку типологију, етноисторију, историју социјалних односа и културних утицаја, те њихово систематско и исцрпно истраживање превазилази чисто лингвистичке оквире и интересе. У оквиру овог пројекта издваја се неколико тематских цјелина: а) монографски описи говора више зона; б) снимање говора лица која су у току посљедњег рата привремено напустила своја огњишта; в) прецизирање важнијих дијалекатских изоглосa; г) прикупљање и обрада језичке грађе за потребе Српског дијалектолошког атласа; д) прикупљање и обрада дијалекатске лексике; ђ) прикупљање и обрада ономастичке грађе; е) испитивање дијалекатске интерференције.