Чланови


Раде Михаљчић


Rade Mihaljčić

Др РАДЕ МИХАЉЧИЋ (21. јануар 1937, Средња Јурковица, Босанска Градишка). Основну школу похађао је у Сиску и Котор Варошу, а гимназију у Бањој Луци. Групу за историју завршио је 1960. године на Филозофском факултету у Београду. По одслужењу војног рока 1962, изабран је за асистента на Катедри за националну историју средњег века. Три године касније одбранио је магистарски рад Селишта.По завршетку постдипломских студија провео је тримјесеца на специјализацији у Француској (Aix-en-Provence) код професора Жоржа Дибија (Georges Duby), а седам мјесеци школске 1966/1967. на Универзитету у Атини као стипендиста грчке владе. Докторску дисертацију Крај српског царства одбранио је 1971. на Филозофском факултету у Београду, пред Комисијом у којој су били Георгије Острогорски, Јадран Ферлуга и Сима Ћирковић. На Филозофском факултету у Београду предавао је Националну историју средњег века, од 1984. године у звању редовног професора. Био је шеф Катедре за националну историју средњег века. Српску и јужнословенску историју средњег вијека предаје на Филозофском факултету у Бањој Луци, гдје је тренутно шеф Одсјека за историју и историју и латински језик.

Више његових радова објављено је у домаћим и страним часопи-сима. Радови су му превођени на њемачки, француски, енглески и грчки, а уџбеници на мађарски, албански, румунски и словачки језик. Учествовао је на међународним научним скуповима у Београду, Атини, Софији, Анкари, Риму, Бечу, а по позиву предавао је у Атини и Москви. Један је од аутора Историје српског народа, у издању Српске књижевне задруге. Огледао се као писац уџбеника и приручника за основну и средњешколе. Сарађује са Заводом за издавање уџбеника и наставна средства у Београду и Заводом за уџбенике и наставна средства у Српском Сарајеву. Заједно са академиком Симом Ћирковићем приредио је Енциклопедију српске историографије и Лексикон српског средњег века. Написао је преко 300 енциклопедијских јединки заЕнциклопедију Југославије, Lexikon des Mittelalters, Енцикло-педију српске историографије и Лексикон српског средњег века. Био је редактор и одговорни уредник више посебних издања. Приредио је Споменицу Филозофског факултета у Београду (1998) и Споменицу Филозофског факултета у Бањој Луци (2004). Од 1976. до 2000. године уређивао је Историјски гласник, орган Савеза друштава историчараСрбије. Оснивач је и одговорни уредник Старог српског архива. За књигу Јунаци косовске легенде добио је Октобарску награду града Београда и Књижевну награду БИГЗ-а. Добитник је награде Фондације Карић за научноистраживачки рад. НаградуВладимир Ћоровић за животно дјело добио је 2003. године. Редовни је члан Академије наука и умјетности Републике Српске, a био је секретар Одјељења друштвених наука. По позиву је члан Удружења књижевника Србије.

Др РАДЕ МИХАЉЧИЋ (21. јануар 1937, Средња Јурковица, Босанска Градишка). Основну школу похађао је у Сиску и Котор Варошу, а гимназију у Бањој Луци. Групу за историју завршио је 1960. године на Филозофском факултету у Београду. По одслужењу војног рока 1962, изабран је за асистента на Катедри за националну историју средњег века. Три године касније одбранио је магистарски рад Селишта.По завршетку постдипломских студија провео је тримјесеца на специјализацији у Француској (Aix-en-Provence) код професора Жоржа Дибија (Georges Duby), а седам мјесеци школске 1966/1967. на Универзитету у Атини као стипендиста грчке владе. Докторску дисертацију Крај српског царства одбранио је 1971. на Филозофском факултету у Београду, пред Комисијом у којој су били Георгије Острогорски, Јадран Ферлуга и Сима Ћирковић. На Филозофском факултету у Београду предавао је Националну историју средњег века, од 1984. године у звању редовног професора. Био је шеф Катедре за националну историју средњег века. Српску и јужнословенску историју средњег вијека предаје на Филозофском факултету у Бањој Луци, гдје је тренутно шеф Одсјека за историју и историју и латински језик.

Више његових радова објављено је у домаћим и страним часопи-сима. Радови су му превођени на њемачки, француски, енглески и грчки, а уџбеници на мађарски, албански, румунски и словачки језик. Учествовао је на међународним научним скуповима у Београду, Атини, Софији, Анкари, Риму, Бечу, а по позиву предавао је у Атини и Москви. Један је од аутора Историје српског народа, у издању Српске књижевне задруге. Огледао се као писац уџбеника и приручника за основну и средњешколе. Сарађује са Заводом за издавање уџбеника и наставна средства у Београду и Заводом за уџбенике и наставна средства у Српском Сарајеву. Заједно са академиком Симом Ћирковићем приредио је Енциклопедију српске историографије и Лексикон српског средњег века. Написао је преко 300 енциклопедијских јединки заЕнциклопедију Југославије, Lexikon des Mittelalters, Енцикло-педију српске историографије и Лексикон српског средњег века. Био је редактор и одговорни уредник више посебних издања. Приредио је Споменицу Филозофског факултета у Београду (1998) и Споменицу Филозофског факултета у Бањој Луци (2004). Од 1976. до 2000. године уређивао је Историјски гласник, орган Савеза друштава историчараСрбије. Оснивач је и одговорни уредник Старог српског архива. За књигу Јунаци косовске легенде добио је Октобарску награду града Београда и Књижевну награду БИГЗ-а. Добитник је награде Фондације Карић за научноистраживачки рад. НаградуВладимир Ћоровић за животно дјело добио је 2003. године. Редовни је члан Академије наука и умјетности Републике Српске, a био је секретар Одјељења друштвених наука. По позиву је члан Удружења књижевника Србије.

Биографија и Библиографија

Copyright © 2017 Академија наука и умјетности Републике Српске
Веб развој : БитЛаб