НАЈАВА ИЗЛОЖБЕ СРЕТЕНA СТОЈАНОВИЋA „СКУЛПТУРЕ И ЦРТЕЖИ”, 08.01.2018.

08.01.2018.


Галерија Академије наука и умјетности Републике Српске, у оквиру своје програмске дјелатности, изложбом „Српске иконе XVI–XVIII вијека из цркава и манастира са простора БиХ” започела је презентацију најзначајније културне баштине која припада српском историјском и културолошком простору у Босни и Херцеговини. Успостављајући високе умјетничке, естетске, организационе и презентационе критеријуме, овакав концепт захтијева вишемјесечни стручан и одговоран рад у свим сегментима припрема, с циљем да преко излагачке дјелатности сагледамо и изнесемо на свјетлост дана ауторе и дјела, запретене и далеке јавности, који по свом значају и умјетничко-естетским вриједностима спадају у сам врх нашег културног насљеђа. Изложбом Сретена Стојановића „Скулптуре и цртежи“, која се отвара 8. јануара 2018. године, у 19.00 часова, Галерија АНУРС-а наставља свој програм са поставком дјелȃ једног од најзначајнијих српских вајара XX вијека. Академија наука и умјетности Републике Српске се, овом значајном изложбом, на најрепрезентативнији начин придружује обиљежавању Дана Републике Српске, 9. јануара.

Сретен Стојановић, један од најзначајнијих вајара у српској умјетности ХХ вијека, рођен је у Приједору, 2. фебруара 1898. године. „...Припадао је оном нараштају који је ступио у живот године 1914. ако се рат и изузетна страдања могу звати животом, и изнео је на својим леђима два светска рата и све кризе и потресе између њих и око њих. По свршетку Првог светског рата тај приједорски младић, који је већ добро знао шта је патња, глад и тамница и борба против њих, кренуо је у свет да тражи средства и путеве за нову борбу, за учење и освајање свог места у савременој ликовној уметности. Историја тог уметничког живота, то је историја не само једног талента него и повест једне храбрости.” Овако је Андрић, шездесетих година прошлог вијека, писао о биографском путу свог пријатеља и великог скулптора Стојановића. Сретен Стојановић школовао се у Бечу и Паризу код чувеног вајара Антоана Бурдела. По повратку у Београд, 1922. године, активно учествује у свим сферама умјетничке дјелатности, излаже, пише критике, постаје један од првих професора Академије ликовних уметности, објављује књиге...

Миодраг Протић, у изврсној анализи Стојановићевог стваралаштва и његовог значаја у савременој српској умјетности, у тексту каталога ове изложбе пише: „Стојановићева је заслуга што је са Росандићем, Палавичинијем и Стијовићем био творац наше савремене скулптуре. У њој је употпунио једну велику празнину – створио је савремени психолошки портрет. Његов стваралачки опус је богат, нијансиран и разноврстан. Он иде од ситне пластике, танагре, и преко портрета, бисте и рељефа стиже до монументалне музејске скулптуре и јавног споменика великих размера. Савремен стваралац, Стојановић је знао да једна биста није добра зато што јасно представља одређену личност, већ зато што је уметничко дело. Он је можда први наш писац који је скулптуру гледао новим погледима, који је у реалистичком, односно фигуративном уметничком делу јасно разликовао две паралелне структуре феномена: структуру опажених – ликовну транспозицију модел и структуру пластичних вредности – ликовну транспозицију модела. Законитости ове друге, уметничке структуре нису и не морају бити и законитости ове прве, природне. Друга има своју самосталност и свест о томе провејава како кроз Стојановићево дело, тако и кроз његове чланке, критике и есеје. Стојановић је по томе, и по уметничким критикама, значајан и као уметнички писац. Ако се, на крају, сажму све његове заслуге, Стојановић искрсава као сликовита, крупна фигура која симболише читав један период наше културе и уметности. И као вајар, и као уметнички писац и критичар, и као један од оснивача и руководилаца наше највише уметничке школе, и као патриота, политички и друштвени радник, он је обавио значајне историјске задатке. Цео његов тако умногостручени живот био је посвећен интегралном напретку нашег друштва.”

Copyright © 2017 Академија наука и умјетности Републике Српске
Веб развој : БитЛаб